среда, 5. јун 2019.

Haplogroup I2-Z17855 among Serbs


Haplogroup I2-Z17855 is one of the haplogroups of Slavic origin present in the Serbian population. It represents a branch of the haplogroup more commonly known as the I2a Dinaric defined by SNP YP196. The phylogenetic line for the Z17855 looks like this:

I2a-M423>L621>YP196>Z17855

Age of haplogroup Y4882 is estimated at about 1600 years bp. The geographic area of the presence of this branch shows slightly greater compactness compared to other branches of the haplogroup I2a-YP196, which can be due to the relative youth of the branch and the moving of its carriers in one migration direction.

Judging by today's geographical presence of its carriers, there is almost no doubt that the Z17855 ancestors moved from the southwestern Ukraine area,  along eastern slopes of the Carpathians to the lower Danube. This migration route of Slavic expansion can be traced through both historical and archaeological sources. At the beginning of the 6th century AD, two groups of Slavs (Sclaveni and Antes) appeared on the borders of the Eastern Roman Empire, i.e on the river Danube, in the area of today's Wallachia. In the first phase of migration, Antes were more present in the mentioned area, bringing with them the elements of Penkovka archaeological culture, but later, Sclaveni of Prague-Korchak culture, who came from the north through the valley of river Siret, became more dominant. In this way, some kind of  hybrid Sclaveni-Antes archaeological culture, known as Ipotesti–Candesti, was created. We should seek the carriers of the haplogroup Z17855 among the Prague-Korchak elements in the Slavic archaeological culture of the Lower Danube of  6th century AD. According to the phylogenetic tree, it seems that this haplogroup experienced extensive branching just after arrival to the Balkans, significantly contributing to ethnogenesis of Serbs, Bulgarians and Macedonian Slavs and participating in the ethnogenesis of modern non-Slavic peoples: Greeks, Albanians and Romanians.

Z17855* Greek, Greek Macedonia; Székely, Transylvania; Serb, Western Serbia
Z17855>А1221 Moldova/Ukraine; Bulgarian, eastern Thrace
Z17855>А1221>BY37207>Y52071 Bulgarian, NW Bulgaria
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846 Bulgarian, northern Bulgaria
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846>Y151313 Serbs, Ibar and Toplica
Z17855>А1221>BY37207>Y39505 Ukrainian, SW Ukraine; Poland
Z17855>A21934 Ukraine
Z17855>A21934>BY45676 Greek, southern Epirus; Greek
Z17855>PH3414 Serbs of Mirilovic clan
Z17855>A16413 Ukrainian, central Ukraine
Z17855>A16413>BY153008 Serb, Toplica
Z17855>A16413>BY37212 Romanian, Transylvania
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY99606 Serbia; eastern Macedonia
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY66632 Serbs, Montenegro(Ljesnjani Vojinici)
Z17855>BY116090 Turk; Serb , eastern Serbia
Z17855>Y68571 Russian, SW Russia; Russian
Z17855>BY190177 Romanian; Bulgarian, central Bulgaria

In the opinion of Tibor Živković, a Serbian historian, Slavs permanently settled the central parts of the Balkan peninsula in the second decade of the 7th century, around 615 AD, from the area of today's Wallachia, i.e lower Danube area. On that occasion, the Slavic tribes inhabited parts of Greece, Epirus, and Peloponnese,  and some Slavic tribes also had penetrated, albeit in a small number, to some Aegean islands. It is presumed that it was Slavs free from the Avar rule, who used the weakness of the Roman defense because of the wars in the east, and penetrated over the Danube to the Balkans in large numbers. In this wave there were settled some Slavic  tribes, which are later mentioned in historical sources, such as: Druguvites and Sagudates west of Thessaloniki, Rhynchinoi in Chalkidiki, Belegezites in Thessaly, Baiounitai in Epirus, Berziti in Pelagonia, Strymonites around the Struma River, Melingoi and the Ezeritai on the Peloponnese.  It seems that I2a-Z17855 was one of the dominant haplogroups of this group of Slavs.


I2-Z17855 among Serbs

Among modern Serbs Haplogroup I2-Z17855 is represented in all ethnographic zones, with various branches, which indicates that it has entered quite early in the processes of Serbian ethnogenesis, and certainly before the migrations of the 15th and 16th centuries AD. In the Dinaric zone, this haplogroup is more represented in the eastern, Zeta-Raška area (Ceklinjani Gornjaci, Ljesnjani Vojinici, Sekularci), while in Herzegovina it is represented primarily through a widespread families that descend from medieval clan of Mirilovici. From this main Dinaric zone, the Herzegovinian and Zetan branches of this haplogroup are also spread among the Serbs of Krajina, Bosnia and Slavonia. There is a significant presence of this haplogroup among the old Kosovo-Metohija Serbs, especially those families that can be documented that they lived in the area of Kosovo and Metohija before the Great Migrations of the Serbs in 1690 (Kovacani in the Ibar valley). Some branches are also represented among the Serbs of southern and eastern Serbia. Interestingly, some of the Z17855 clans in the Dinaric zone have legends of origin from eastern Serbian regions (Mirilovici from Macedonia, Ceklinjani from Albania),while some have direct genetic links with the eastern areas (carrriers of the sub-branch A20030 Ljesnjani Vojinici with Macedonia)

We can assume that moving the center of Serbian statehood to the east and southeast in the 13th and 14th centuries, has contributed to a more significant inclusion of the haplogroup Z17855 in the medieval Serbian population, and thus also in the contemporary Serbs. There is a significant diversity of branches of this haplogroup among Serbs, where practically all the main branches of this haplogroup are present: Z17855*, А1221, PH3414, A16413 и BY116090. Roughly, it could be said that the presence of haplogroup 17855 among Serbs is in the range of 5-10%.

Хаплогрупа I2-Z17855 међу Србима


Хаплогрупа I2-Z17855 је једна од хаплогрупа словенског поријекла присутна у српској популацији. Представља огранак хаплогрупе познатије под називом I2a Dinaric дефинисане SNP-ом YP196. Филогенетски низ за Z17855 изгледа овако:

I2a-M423>L621>YP196>Z17855

Старост хаплогрупе Z17855 се процјењује на око 1600 година. Географско подручје присутности ове гране, показује нешто већу компактност у односу на остале гране хаплогрупе I2a-YP196, што може бити и посљедица релативне младости гране и усмјерености њених носилаца у једном миграционом правцу.

Судећи по данашњем географском распореду њених носилаца, готово да нема сумње да су се преци Z17855 са подручја југозападне Украјине, кретали источним обронцима Карпата ка доњем Дунаву. Овај миграциони правац словенске експанзије може се испратити и преко историјских и археолошких  извора. Почетком 6. вијека послије Христа, двије групе Словена (Склавини и Анти) су избиле на границе Источног Римског Царства тј. Дунава, на подручје данашње Влашке. У првој фази миграције, Анти су на поменутом подручју били присутнији, доносећи са собом  елементе Пенковске археолошке културе, да би касније Склавини Прашко-корчаковске културе, који су се са сјевера спуштали долином Сирета, постали доминантнији. На тај начин створена је својеврсна хибридна склавинско-антска археолошка култура, позната под називом Ипотешти-Кандешти. Управо међу прашко-корчаковским елементом у словенској археолошкој култури доњег Дунава 6. вијека послије Христа, требамо тражити и носиоце хаплогрупе Z17855. Закључујући на основу  филогенетског стабла, чини се да је ова хаплогрупа највеће грањање доживјела управо по доласку на Балкан, значајно допринијевши етногенези Срба, Бугара и македонских Словена и  учествујући у етногенези савремених несловенских народа Грка, Албанаца и Румуна.

Z17855* Грк, Грчка Македонија ; Секељ, Трансилванија; Србин, Западна Србија
Z17855>А1221 Молдавија/Украјина; Бугарин, источна Тракија
Z17855>А1221>BY37207>Y52071 Бугарин, СЗ Бугарска
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846 Бугарин, сјеверна Бугарска
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846>Y151313 Срби, Ибар и Топлица
Z17855>А1221>BY37207>Y39505 Украјинац, ЈЗ Украјина; Пољска
Z17855>A21934 Украјина
Z17855>A21934>BY45676 Грк, јужни Епир; Грк
Z17855>PH3414 Срби Мириловићи
Z17855>A16413 Украјинац, централна Украјина
Z17855>A16413>BY153008 Србин, Топлица
Z17855>A16413>BY37212 Румун, Трансилванија
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY99606 Србија;Ист.Македонија
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY66632 Срби, ЦГ (Љешњани Војинићи)
Z17855>BY116090 Турчин, Србин (Источна Србија)
Z17855>Y68571 Рус, југозападна Русија; Рус
Z17855>BY190177 Румун; Бугарин, централна Бугарска

По мишљењу српског историчара Тибора Живковића, Словени су средишње дијелове Балканског полуострва трајно населили у другој деценији 7. вијека послије Христа, око 615. године, и то са подручја данашње Влашке тј. доњег Дунава. Том приликом словенским племенима су насељени и дијелови Грчке, Епира и Пелопонеза, а поједина словенска племена су продрла, иако у невеликом броју, и на нека егејска острва. Претпоставља се да се радило о Словенима слободним од аварске власти, који су искористили ослабљеност ромејске одбране због ратова на истоку и продрли преко Дунава на Балкан у великом броју. У овом таласу су се доселила и нека словенска племена која се касније помињу у историјским изворима као што су: Дрогувити и Сагудати западно од Солуна, Ринхини на Халкидици, Велегезити у Тесалији, Вајунити у Епиру, Верзити у Пелагонији, Стримонци око ријеке Струме, Милинзи и Језерити на Пелопонезу. Чини се да је I2a-Z17855 била једна од доминантнијих хаплогрупа управо ове групе Словена.



I2-Z17855 међу Србима

Хаплогрупа I2-Z17855 је међу савременим Србима заступљена у свим етнографским зонама,са разноврсним подгранама,  што говори да је прилично рано ушла у процесе српске етногенезе, а свакако прије миграција 15. и 16. вијека. У динарској зони, ова хаплогрупа присутна је наглашеније у источним, зетско-рашким крајевима (Цеклињани Горњаци, Љешњани Војинићи, Шекуларци), док је у Херцеговини присутна понајприје кроз разгранат род који потиче од средњовјековних влаха Мириловића. Из ове матичне динарске зоне, миграцијама су и херцеговачка и зетска грана ове хаплогрупе раширене међу Србима Крајине, Босне и Славоније. Значајно је присуство ове хаплогрупе и међу старим косовско-метохијским Србима, поготово оним породицама за које се документовано може претпоставити да су на подручју Косова и Метохије живјеле и прије Велике сеобе 1690. године (Ковачани у долини Ибра). Поједине гране су заступљене и међу Србима јужне и источне Србије. Занимљиво је да неки од родова Z17855 у динарској зони имају предања о поријеклу из источнијих српских крајева (Мириловићи из Македоније, Цеклињани из Албаније), док неки имају директне генетичке везе са источним крајевима (припадници подгране А20030 Љешњани Војинићи са Македонијом).

Можемо претпоставити да је помјерање тежишта српске државности ка истоку и југоистоку у 13. и 14. вијеку, допринијело значајнијем укључивању хаплогрупе Z17855 у средњовјековну српску популацију, а самим тим и у савремене Србе. Значајна је и разноврсност грана ове хаплогрупе међу Србима, гдје су  су присутне практично све главне гране ове хаплогрупе: Z17855*, А1221, PH3414, A16413 и BY116090. Оквирно би се могло рећи да се присуство хаплогрупе Z17855 међу Србима креће у распону од 5-10%.