среда, 5. јун 2019.

Haplogroup I2-Z17855 among Serbs


Haplogroup I2-Z17855 is one of the haplogroups of Slavic origin present in the Serbian population. It represents a branch of the haplogroup more commonly known as the I2a Dinaric defined by SNP YP196. The phylogenetic line for the Z17855 looks like this:

I2a-M423>L621>YP196>Z17855

Age of haplogroup Y4882 is estimated at about 1600 years bp. The geographic area of the presence of this branch shows slightly greater compactness compared to other branches of the haplogroup I2a-YP196, which can be due to the relative youth of the branch and the moving of its carriers in one migration direction.

Judging by today's geographical presence of its carriers, there is almost no doubt that the Z17855 ancestors moved from the southwestern Ukraine area,  along eastern slopes of the Carpathians to the lower Danube. This migration route of Slavic expansion can be traced through both historical and archaeological sources. At the beginning of the 6th century AD, two groups of Slavs (Sclaveni and Antes) appeared on the borders of the Eastern Roman Empire, i.e on the river Danube, in the area of today's Wallachia. In the first phase of migration, Antes were more present in the mentioned area, bringing with them the elements of Penkovka archaeological culture, but later, Sclaveni of Prague-Korchak culture, who came from the north through the valley of river Siret, became more dominant. In this way, some kind of  hybrid Sclaveni-Antes archaeological culture, known as Ipotesti–Candesti, was created. We should seek the carriers of the haplogroup Z17855 among the Prague-Korchak elements in the Slavic archaeological culture of the Lower Danube of  6th century AD. According to the phylogenetic tree, it seems that this haplogroup experienced extensive branching just after arrival to the Balkans, significantly contributing to ethnogenesis of Serbs, Bulgarians and Macedonian Slavs and participating in the ethnogenesis of modern non-Slavic peoples: Greeks, Albanians and Romanians.

Z17855* Greek, Greek Macedonia; Székely, Transylvania; Serb, Western Serbia
Z17855>А1221 Moldova/Ukraine; Bulgarian, eastern Thrace
Z17855>А1221>BY37207>Y52071 Bulgarian, NW Bulgaria
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846 Bulgarian, northern Bulgaria
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846>Y151313 Serbs, Ibar and Toplica
Z17855>А1221>BY37207>Y39505 Ukrainian, SW Ukraine; Poland
Z17855>A21934 Ukraine
Z17855>A21934>BY45676 Greek, southern Epirus; Greek
Z17855>PH3414 Serbs of Mirilovic clan
Z17855>A16413 Ukrainian, central Ukraine
Z17855>A16413>BY153008 Serb, Toplica
Z17855>A16413>BY37212 Romanian, Transylvania
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY99606 Serbia; eastern Macedonia
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY66632 Serbs, Montenegro(Ljesnjani Vojinici)
Z17855>BY116090 Turk; Serb , eastern Serbia
Z17855>Y68571 Russian, SW Russia; Russian
Z17855>BY190177 Romanian; Bulgarian, central Bulgaria

In the opinion of Tibor Živković, a Serbian historian, Slavs permanently settled the central parts of the Balkan peninsula in the second decade of the 7th century, around 615 AD, from the area of today's Wallachia, i.e lower Danube area. On that occasion, the Slavic tribes inhabited parts of Greece, Epirus, and Peloponnese,  and some Slavic tribes also had penetrated, albeit in a small number, to some Aegean islands. It is presumed that it was Slavs free from the Avar rule, who used the weakness of the Roman defense because of the wars in the east, and penetrated over the Danube to the Balkans in large numbers. In this wave there were settled some Slavic  tribes, which are later mentioned in historical sources, such as: Druguvites and Sagudates west of Thessaloniki, Rhynchinoi in Chalkidiki, Belegezites in Thessaly, Baiounitai in Epirus, Berziti in Pelagonia, Strymonites around the Struma River, Melingoi and the Ezeritai on the Peloponnese.  It seems that I2a-Z17855 was one of the dominant haplogroups of this group of Slavs.


I2-Z17855 among Serbs

Among modern Serbs Haplogroup I2-Z17855 is represented in all ethnographic zones, with various branches, which indicates that it has entered quite early in the processes of Serbian ethnogenesis, and certainly before the migrations of the 15th and 16th centuries AD. In the Dinaric zone, this haplogroup is more represented in the eastern, Zeta-Raška area (Ceklinjani Gornjaci, Ljesnjani Vojinici, Sekularci), while in Herzegovina it is represented primarily through a widespread families that descend from medieval clan of Mirilovici. From this main Dinaric zone, the Herzegovinian and Zetan branches of this haplogroup are also spread among the Serbs of Krajina, Bosnia and Slavonia. There is a significant presence of this haplogroup among the old Kosovo-Metohija Serbs, especially those families that can be documented that they lived in the area of Kosovo and Metohija before the Great Migrations of the Serbs in 1690 (Kovacani in the Ibar valley). Some branches are also represented among the Serbs of southern and eastern Serbia. Interestingly, some of the Z17855 clans in the Dinaric zone have legends of origin from eastern Serbian regions (Mirilovici from Macedonia, Ceklinjani from Albania),while some have direct genetic links with the eastern areas (carrriers of the sub-branch A20030 Ljesnjani Vojinici with Macedonia)

We can assume that moving the center of Serbian statehood to the east and southeast in the 13th and 14th centuries, has contributed to a more significant inclusion of the haplogroup Z17855 in the medieval Serbian population, and thus also in the contemporary Serbs. There is a significant diversity of branches of this haplogroup among Serbs, where practically all the main branches of this haplogroup are present: Z17855*, А1221, PH3414, A16413 и BY116090. Roughly, it could be said that the presence of haplogroup 17855 among Serbs is in the range of 5-10%.

Хаплогрупа I2-Z17855 међу Србима


Хаплогрупа I2-Z17855 је једна од хаплогрупа словенског поријекла присутна у српској популацији. Представља огранак хаплогрупе познатије под називом I2a Dinaric дефинисане SNP-ом YP196. Филогенетски низ за Z17855 изгледа овако:

I2a-M423>L621>YP196>Z17855

Старост хаплогрупе Z17855 се процјењује на око 1600 година. Географско подручје присутности ове гране, показује нешто већу компактност у односу на остале гране хаплогрупе I2a-YP196, што може бити и посљедица релативне младости гране и усмјерености њених носилаца у једном миграционом правцу.

Судећи по данашњем географском распореду њених носилаца, готово да нема сумње да су се преци Z17855 са подручја југозападне Украјине, кретали источним обронцима Карпата ка доњем Дунаву. Овај миграциони правац словенске експанзије може се испратити и преко историјских и археолошких  извора. Почетком 6. вијека послије Христа, двије групе Словена (Склавини и Анти) су избиле на границе Источног Римског Царства тј. Дунава, на подручје данашње Влашке. У првој фази миграције, Анти су на поменутом подручју били присутнији, доносећи са собом  елементе Пенковске археолошке културе, да би касније Склавини Прашко-корчаковске културе, који су се са сјевера спуштали долином Сирета, постали доминантнији. На тај начин створена је својеврсна хибридна склавинско-антска археолошка култура, позната под називом Ипотешти-Кандешти. Управо међу прашко-корчаковским елементом у словенској археолошкој култури доњег Дунава 6. вијека послије Христа, требамо тражити и носиоце хаплогрупе Z17855. Закључујући на основу  филогенетског стабла, чини се да је ова хаплогрупа највеће грањање доживјела управо по доласку на Балкан, значајно допринијевши етногенези Срба, Бугара и македонских Словена и  учествујући у етногенези савремених несловенских народа Грка, Албанаца и Румуна.

Z17855* Грк, Грчка Македонија ; Секељ, Трансилванија; Србин, Западна Србија
Z17855>А1221 Молдавија/Украјина; Бугарин, источна Тракија
Z17855>А1221>BY37207>Y52071 Бугарин, СЗ Бугарска
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846 Бугарин, сјеверна Бугарска
Z17855>А1221>BY37207>Y52071>Y46846>Y151313 Срби, Ибар и Топлица
Z17855>А1221>BY37207>Y39505 Украјинац, ЈЗ Украјина; Пољска
Z17855>A21934 Украјина
Z17855>A21934>BY45676 Грк, јужни Епир; Грк
Z17855>PH3414 Срби Мириловићи
Z17855>A16413 Украјинац, централна Украјина
Z17855>A16413>BY153008 Србин, Топлица
Z17855>A16413>BY37212 Румун, Трансилванија
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY99606 Србија;Ист.Македонија
Z17855>A16413>BY37212>А20030>BY66632 Срби, ЦГ (Љешњани Војинићи)
Z17855>BY116090 Турчин, Србин (Источна Србија)
Z17855>Y68571 Рус, југозападна Русија; Рус
Z17855>BY190177 Румун; Бугарин, централна Бугарска

По мишљењу српског историчара Тибора Живковића, Словени су средишње дијелове Балканског полуострва трајно населили у другој деценији 7. вијека послије Христа, око 615. године, и то са подручја данашње Влашке тј. доњег Дунава. Том приликом словенским племенима су насељени и дијелови Грчке, Епира и Пелопонеза, а поједина словенска племена су продрла, иако у невеликом броју, и на нека егејска острва. Претпоставља се да се радило о Словенима слободним од аварске власти, који су искористили ослабљеност ромејске одбране због ратова на истоку и продрли преко Дунава на Балкан у великом броју. У овом таласу су се доселила и нека словенска племена која се касније помињу у историјским изворима као што су: Дрогувити и Сагудати западно од Солуна, Ринхини на Халкидици, Велегезити у Тесалији, Вајунити у Епиру, Верзити у Пелагонији, Стримонци око ријеке Струме, Милинзи и Језерити на Пелопонезу. Чини се да је I2a-Z17855 била једна од доминантнијих хаплогрупа управо ове групе Словена.



I2-Z17855 међу Србима

Хаплогрупа I2-Z17855 је међу савременим Србима заступљена у свим етнографским зонама,са разноврсним подгранама,  што говори да је прилично рано ушла у процесе српске етногенезе, а свакако прије миграција 15. и 16. вијека. У динарској зони, ова хаплогрупа присутна је наглашеније у источним, зетско-рашким крајевима (Цеклињани Горњаци, Љешњани Војинићи, Шекуларци), док је у Херцеговини присутна понајприје кроз разгранат род који потиче од средњовјековних влаха Мириловића. Из ове матичне динарске зоне, миграцијама су и херцеговачка и зетска грана ове хаплогрупе раширене међу Србима Крајине, Босне и Славоније. Значајно је присуство ове хаплогрупе и међу старим косовско-метохијским Србима, поготово оним породицама за које се документовано може претпоставити да су на подручју Косова и Метохије живјеле и прије Велике сеобе 1690. године (Ковачани у долини Ибра). Поједине гране су заступљене и међу Србима јужне и источне Србије. Занимљиво је да неки од родова Z17855 у динарској зони имају предања о поријеклу из источнијих српских крајева (Мириловићи из Македоније, Цеклињани из Албаније), док неки имају директне генетичке везе са источним крајевима (припадници подгране А20030 Љешњани Војинићи са Македонијом).

Можемо претпоставити да је помјерање тежишта српске државности ка истоку и југоистоку у 13. и 14. вијеку, допринијело значајнијем укључивању хаплогрупе Z17855 у средњовјековну српску популацију, а самим тим и у савремене Србе. Значајна је и разноврсност грана ове хаплогрупе међу Србима, гдје су  су присутне практично све главне гране ове хаплогрупе: Z17855*, А1221, PH3414, A16413 и BY116090. Оквирно би се могло рећи да се присуство хаплогрупе Z17855 међу Србима креће у распону од 5-10%.

четвртак, 9. мај 2019.

Slavs- The Beginning


A map from the study of the Slovenian archeologist Andrey Pleterski "The Slav's Ethnogenesis Model Based on some of the Latest Research Findings " 1995




The map shows three basic populations from the three archaeological cultures of the 3rd century BC, that participated at the root of Slаvic ethnogenesis:

1. Milograd culture (associated with the southwest Balts)
2. Pomeranian culture (associated with the Proto-Veneti)
3. Jastorf culture of Gubin group (associated with the Germanic Bastarnae) 

In the opinion of the majority of modern linguists, Proto-Slavic language was created by secession from the Western Baltic languages. This opinion is consistent with the archeological model of ethnogenesis of Pleterski, where a settler population of Pomeranian and Jastorf culture, mixed up with part of the Baltic Milograd culture population to form the new population- Proto-Slavic. The archaeological expression of this new population has become Zarubintsy culture.

If we try to explain this model of ethnogenesis of Proto-Slavs by using the Y-DNA haplogroups, in rough terms, we could say that these three cultures brought in the gene pool of Proto-Slavs following haplogroups:

1. Milograd R1a-Z280
2. Pomeranian R1a-M458
3. Jastorf I2a-L621>CTS10228

Словени-Начало

Карта из рада словеначког археолога Андреја Плетерског "Model etnogeneze Slovanov na osnovi nekaterih novejših raziskav" 1995


На карти су приказане три основне популације из три археолошке културе 3. вијека прије Христа, које су учествовале у самом коријену словенске етногенезе:

1. Милоградска култура (повезује се са југозападним прото-Балтима)
2. Поморска култура (повезује се са прото-Венедима)
3. Јасторфска култура губинске групе (повезује се са германским Бастарнима)

По мишљењу већине савремених лингвиста протословенски језик је настао издвајањем из западних балтских језика. Овакво мишљење је у складу са археолошким моделом етногенезе Плетерског, гдје су се нове досељеничке популације Поморске и Јасторфске културе, помијешале са једним дијелом популације балтске Милоградске културе и формирале нову популацију-протословенску. Археолошким изразом те нове популације је постала Зарубињецка археолошка култура.

Уколико бисмо овај модел етногенезе Протословена покушали објаснити помоћу Y-днк хаплогрупа, у грубим цртама могли бисмо рећи да су ове три културе у генофонд Протословена унијеле сљедеће хаплогрупе:

1. Милоградска R1a-Z280
2. Поморска R1a-M458
3. Јасторфска I2a-L621>CTS10228


среда, 2. јануар 2019.

Haplogroup I2-Y4882 among Serbs


Haplogroup I2-Y4882 is one of the haplogroups of Slavic origin present in the Serbian population. It represents a branch of the haplogroup more commonly known as the I2a Dinaric defined by SNP YP196. The phylogenetic line for the Y4882 looks like this:

I2a-M423>L621>YP196>S17250>Y4882

Age of haplogroup Y4882 is estimated at about 1800 years bp. It developed within the old Slavic populations north of the Carpathians. The initial branches of the Y4882 show greater diversity in the area of today's Poland, so it can be assumed that the haplogroup was formed and initially developed precisely in that area.

Considering the age of this haplogroup, it should not be surprising that today, through its younger branches, it is present in many Slavic peoples: Poles, Ruthenians, Slovaks, Russians, Ukrainians, Belorussians, Serbs, but also some non-Slavic: Hungarians, Germans. As current results show, haplogroup Y4882 is not present in Macedonian Slavs and Bulgarians, Czechs, and individually occurs among Croatians and Slovenians. Only the younger branches of the haplogroup Y4882 can be connected with certain Slavic peoples.

Y4882>Y16473 Polish Uplanders (Pogórziane)
Y4882>Y16473>BY130310 Slovakian (Carpathian Highlanders)
Y4882>Y16473>FGC30452 Moravians (Horňácko etnographic group)
Y4882>Y16473>FGC30452>FGC30460 Polish Gorals
Y4882>Z16969 Poles, Greater Poland
Y4882>Z16969>A21222 Germans, Swiss people
Y4882>Z16969>A10230>PLE07 Germans/Poland
Y4882>Z16969>A10230>PLE07>PLE04
Y4882>Z16969>A10230>PLE07>PLE04>PLE01 Poles
Y4882>Z16969>A10230>PLE07>A20031 Poles
Y4882>Z16969>A10230>PLE07>A20031>BY31898 Poles/Galicia
Y4882>Z16969>A10230>A811 Poles
Y4882>Z16969>A10230>A811>BY42204 Russians
Y4882>Z16969>A1328 Poles, Serbs, Ukrainians, Belorussians
Y4882>Z16969>A1328>BY30333>BY169082 Lemko Rusyns
Y4882>Z16969>A1328>BY30333>A7318 Belorussians, Russians
Y4882>Z16969>A1328>BY103931 Russians
Y4882>Z16969>A7358 Ukrainians, Poles
Y4882>Z16969>A12505 Poles, Swedes

In this way, we could say that the branch Y16473 developed in the Carpathian mountain populations (Gorals, Rusyns), the branch A21222 among the Germans, the branch A10230 among the Poles, and the branch A1328 among the East Slavs and Serbs.

Considering the old Slavic archaeological cultures, the Y4882 primarily can be connected with the Prague-Korchak archaeological culture, with its central parts, in the area of today's southeast of Poland and Subcarpathian regions.

Decorations on belts,  Prague-Korchak Slavic culture

So far, among Serbs, a branch Y4882> Z16969> A1328 was found, with a few positively tested Y4882, who did not perform more specific SNP tests. All positevely tested A1328 individuals are originallly from the Dinaric zone of the Serbian people: one clan from the Upper Lim region, one Krajina clan, and few families from Ozren mountain and Krajina region. At the same time, the haplogroup Y4882, without testing of lower branches, was found in a Serb from Šumadija region, a Catholic from Sinj and Croat from Lika region.

Except for matching of the same home area, it seems that the haplogroup Y4882 had different routes of migrations compared to the phylogenetically close I2-PH908, the most dominant Slavic haplogroup among the Serbs. Even now we can quite sure conclude that the carriers of the haplogroup Y4882 were not in the great mass of the Slavs who moved east, along the Lower Danube, and later settled the eastern and central parts of the Balkan Peninsula. Following the genetic traces, everything indicates that carriers of the Y4882 on the Balkans came across Western Carpathians and the Pannonian Plain. Were they part of a particular Slavic tribe which merged in larger tribal communities, it is difficult to say at this point.

Today's presence of the Y4882 branch among the Serbs is scarce. Although a relatively small number of I2-YP196 haplogroup members among the Serbs were SNP tested, considering the general presence of branches 448 = 20, we can conclude that the percentage of I2-Y4882 among Serbs does not exceed several percent.

Хаплогрупа I2-Y4882 међу Србима


Хаплогрупа I2-Y4882 је једна од хаплогрупа словенског поријекла присутна у српској популацији. Представља огранак хаплогрупе познатије под називом I2a Dinaric дефинисане SNP-ом YP196. Филогенетски низ за Y4882 изгледа овако:

I2a-M423>L621>YP196>S17250>Y4882

Старост хаплогрупе Y4882 се процјењује на око 1800 година. Развијала се у оквиру општесловенске популације сјеверно од Карпата. Иницијалне гране Y4882 показују већу разноврсност на подручју данашње Пољске, па се може претпоставити да је хаплогрупа и настала и у почетку се развијала управо на том подручју.

С обзиром на старост хаплогрупе, не треба да чуди што је она данас кроз своје млађе гране присутна код многих словенских народа: Пољака, Русина, Словака, Руса, Украјинаца, Белоруса, Срба, али и код неких несловенских: Мађара, Нијемаца. Како тренутни резултати показују, хаплогрупа Y4882 није присутна код македонских Словена и Бугара, Чеха, а појединачно се јавља код Хрвата и Словенаца. Тек код млађих грана хаплогрупе Y4882 могу се уочити везе са одређеним словенским народима.

Y4882>Y16473 Пољаци Погорчани (Pogórziane)
Y4882>Y16473>BY130310 Словаци (Карпатски горштаци)
Y4882>Y16473>FGC30452 Моравци (Horňácko етнографска група)
Y4882>Y16473>FGC30452>FGC30460 Пољаци Горали
Y4882>Z16969 Пољаци Великопољска
Y4882>Z16969>A21222 Нијемци, Швајцарци
Y4882>Z16969>A10230>PLE07 Нијемци/Пољска
Y4882>Z16969>A10230>PLE07>PLE04
Y4882>Z16969>A10230>PLE07>PLE04>PLE01 Пољаци
Y4882>Z16969>A10230>PLE07>A20031 Пољаци
Y4882>Z16969>A10230>PLE07>A20031>BY31898 Пољаци/Галиција
Y4882>Z16969>A10230>A811 Пољаци
Y4882>Z16969>A10230>A811>BY42204 Руси
Y4882>Z16969>A1328 Пољаци, Срби, Украјинци, Белоруси
Y4882>Z16969>A1328>BY30333>BY169082 Лемко Русини
Y4882>Z16969>A1328>BY30333>A7318 Белоруси, Руси
Y4882>Z16969>A1328>BY103931 Руси
Y4882>Z16969>A7358 Украјинци, Пољаци
Y4882>Z16969>A12505 Пољаци, Швеђани

На тај начин, могли бисмо рећи да се грана Y16473 развијала у карпатским горштачким популацијама (Горалима, Русинима), грана A21222 међу Нијемцима, грана A10230 међу Пољацима, а грана A1328 у оквиру староруског и српског етноса.

Од старих словенских археолошких култура, Y4882 се најприје може повезати са Прашко-корчаковском археолошком културом и то са њеном централном зоном, на подручју данашњег југоистока Пољске и Прикарпатја.

Украси на појасевима, Прашко-корчаковска словенска култура

Код Срба је досад пронађена грана Y4882>Z16969>A1328, уз неколико тестираних Y4882, који нису радили дубинске SNP тестове. Сви досад тестирани A1328 су из динарске зоне српског народа: један род из Горњег Полимља, један разгранат крајишки род, те неколико појединаца са Озрена и из Крајине. Истовремено хаплогрупа Y4882 без тестирања нижих грана је пронађена код једног Шумадинца, католика из Сиња и Хрвата из Лике.

Осим поклапања у матичном подручју у Прикрапатју, чини се да је хаплогрупа Y4882 имала другачије правце сеобе у односу на филогенетски јој блиску I2-PH908, најдоминантнију словенску хаплогрупу међу Србима. Већ сада се може прилично сигурно закључити да носиоци хаплогрупе Y4882 нису били у великој маси Словена која се кретала источним правцем преко Доњег Дунава, и касније насељавала источне и централне дијелове Балканског полуострва. Пратећи генетске трагове, може се рећи су носиоци Y4882 на Балкан дошли преко западних Карпата и Панонске низије. Да ли су били дио неког посебног словенског племена, које се утопило у веће племенске заједнице, тешко је у овом тренутку рећи.

Данашње присуство гране Y4882 међу Србима је невелико. Иако je сразмјерно мали број носиоца I2-YP196 хаплогрупе међу Србима SNP тестиран,  имајући у виду опште присуство грана 448=20, можемо закључити да проценат I2-Y4882 међу Србима не прелази неколико процената.